Šta je veštačka inteligencija? Priručnik za početnike
Veštačka inteligencija (AI) omogućava mašinama da uče iz podataka i prepoznaju obrasce u njima, kako bi obavljale zadatke efikasnije i efektivnije. Ona pokreće usluge poput Netflix-ovog algoritma koji preporučuje TV emisije i filmove na osnovu vaših preferencija.
Ali šta se dešava u pozadini? Kako zapravo funkcioniše AI? Nastavite da čitate kako biste saznali više o osnovama veštačke inteligencije.
Šta je veštačka inteligencija?
Veštačka inteligencija (AI) je teorija i disciplina programiranja računarskih sistema da uče iz podataka i prepoznaju obrasce u skupovima podataka. Ovi algoritmi i modeli obavljaju ljudske zadatke, poput prepoznavanja govora ili slika i donošenja odluka. AI se oslanja na mašinsko učenje i neuronske mreže, kao i na složenije koncepte poput dubokog učenja i obrade prirodnog jezika.
AI je složena tehnologija sa stotinama, ako ne i hiljadama mogućnosti za kreiranje rešenja za biznise u različitim industrijama. Ona pokreće algoritme koji čine naš život lakšim ili boljim, može generisati transkripte sa Zoom poziva i još mnogo toga. Sa generativnom AI tehnologijom, možemo kreirati upite kako bismo dobili sadržaj od procesora poput ChatGPT-a.
Kako veštačka inteligencija radi?
Proći ćemo kroz pet koraka koji ilustruju kako AI funkcioniše: unosi, obrada, rezultati, prilagođavanja i procene.
Unos
Podaci se prvo prikupljaju iz različitih izvora u obliku teksta, audio zapisa, video materijala i drugih formata. Zatim se sortiraju u kategorije, kao što su oni koji mogu biti obrađeni od strane algoritama i oni koji ne mogu. Nakon toga, definišu se protokol i kriterijumi prema kojima će podaci biti obrađeni i korišćeni za postizanje specifičnih rezultata
Obrada
Kada su podaci prikupljeni i uneti, sledeći korak je omogućiti AI-u da odluči šta da radi s tim podacima. AI sortira i dešifruje podatke koristeći obrasce koje je programiran da prepozna, sve dok ne prepozna slične obrasce u podacima koji se filtriraju u sistem.
Rezultati
Nakon faze obrade, AI može koristiti te obrasce za predviđanje ishoda u ponašanju kupaca i tržišnim trendovima. U ovom koraku, AI je programiran da odluči da li određeni podaci prolaze ili ne prolaze—drugim rečima, da li odgovaraju prethodnim obrascima? To određuje rezultate koji se mogu koristiti za donošenje odluka.
Prilagođavanja
Kada se skupovi podataka ocenjuju kao "neuspešni", AI uči iz te greške, a proces se ponavlja pod drugačijim uslovima. Može biti da pravila algoritma moraju biti prilagođena kako bi odgovarala konkretnom skupu podataka ili da algoritam treba malo izmeniti. U ovom koraku, možda ćete se vratiti na korak sa rezultatima kako biste bolje uskladili ishod sa trenutnim uslovima skupa podataka.
Procene
Završni korak u kojem AI završava dodeljeni zadatak je procena. U ovoj fazi, AI tehnologija sintetizuje uvide stečene iz skupa podataka kako bi napravila predviđanja zasnovana na rezultatima i prilagođavanjima. Povratne informacije dobijene iz prilagođavanja mogu se integrisati u algoritam pre nego što se krene dalje.
4 glavne grupe veštačke inteligencije
Učenje u okviru veštačke inteligencije može se svrstati u kategorije „uska inteligencija“, „veštačka opšta inteligencija“ i „superinteligencija“, pri čemu svaka od ovih klasifikacija pokazuje sposobnosti AI-a kako se razvija—mnogo toga tek treba da bude otkriveno. Zapravo, veštačka opšta inteligencija još uvek nije ostvarena. Ovde su četiri glavna tipa AI u njihovom trenutnom obliku.
- Reaktivne mašine: AI sistemi koji nemaju memoriju i specifični su za određene zadatke. Ulaz uvek daje isti izlaz.
- Mašine sa ograničenom memorijom: Ovaj algoritam imitira način na koji naši moždani neuroni zajedno funkcionišu, tako da postaje pametniji kako prikuplja više podataka za obuku.
- Teorija uma: Ova vrsta AI-a još ne postoji, ali ima potencijal da razume kako drugi entiteti imaju misli i emocije, omogućavajući AI-u da se ponaša drugačije u odnosu na one oko sebe.
- Samosvest: Ova vrsta AI-a takođe još ne postoji, ali ide dalje od teorije uma, kako bi razumela da postoji kao entitet, shvatila svoje stanje postojanja i predviđala osećanja drugih.